Civilizacija je cela uobručena, doveka
pod upravu stavljena, u nekakvom miru tobože,
mnogostranom iluzijom; ali misao je život čoveka
i on, uprkos svome užasu, da prestane ne može
da hara i da hara kroz vekove i vekove, i još,
da hara, da besni, da čupa iz korena da bi time
pretvorio stvarnost u jednu potpunu pustoš:
Egipte i Grčka, vama zbogom, i zbogom tebi, Rime.

Pustinjaci na Everestu ili na planini Meru,
u pećinama, u noći, ispod snegova koji padaju,
ili tamo gde snegovi i zimske strahote deru,
šibajući njihova razgolićena tela, znaju
da nakon dana dolazi noć, da pre nego što svane,
njegove slave i njegovog znamenja nestane.

V. B. Jejts (1865-1939) (prepev Lj. Miljačić)